Prati nas

Srbija

I u maju penzija u celosti, isplata od 8. maja

NS Online

Objavljeno

-

Foto: Profimedia

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će u petak, 8. maja u celosti biti isplaćene penzije.

“I ovog meseca penzije se isplaćuju u celosti, a to će se dogoditi u petak”, rekao je Mali za Radio Beograd, dodavši da će 7. i 8. maja biti isplaćene prve mininimalne zarade i da će se to činiti i u naredna dva meseca.

On je podsetio da građani mogu od 15. maja do 5. juna da se prijave za jednokratnu pomoć od 100 evra, kao i da će taj iznos automatski biti uplaćen penzionerima i korisnicima socijalne pomoći.

Autor: FoNet

Srbija

Pristalice SNS i SzS ispred skupštine razdvojila Žandarmerija, Đilas među demonstrantima, Martinović pozvao pristalice da se raziđu

RTV

Objavljeno

-

Autor

Foto: Tanjug/Tamara Radovanović

Šef poslanika SNS Aleksandar Martinović pozvao je večeras pristalice te stranke da uvaže poziv predsednika stranke i Srbije Aleksandra Vučića i da se raziđu.

On se obratio pristalicama preko megafona.

Zahvalio im je što su došli da daju podršku njemu i njegovoj koleginici Sandri Božić, u borbi da Srbija bude slobodna demokratska i pravna država i da i dalje podržavaju politiku predsednika Vučića.

“U ime predsednika Republike Srbije i SNS Aleksandra Vučića molim vas da se polako raziđete svojim kućama i želim da vam prenesem poruku predsednika da se spremite da se okupimo uskoro u što većem broju”, rekao je Martinović.

Svoje obraćanje završio je rečima “Živela Srbija”.

Poslanici SNS prišli su do svojih pristalica, koji uzvikuju “pobeda, pobeda”, zdrave se sa građanima, koje je prethodno pozvao da se raziđu i odu svojim kućama.

Pored Martinovića tu su poslanici Đukanović, Igor Bečić, Veroljub Arsić, Dubravka Filipovski…

Martinović se kratko zadržao u razgovoru sa građanima.

Dragan Đilas je došao je sa nekolicinom pristalica ispred skupštine, a sa njim su Borko Stefanović, Srđan Milivojević, Branko Miljuš…

Đilas je došao do ograde ispred stepeništa pred skupštinom, a Boško Obradović mu je u jednom trenutku prišao i, kratko su razgovarali.

Masa uzvikuje “Đilase lopove”.

Žandarmerija razdvaja pristalice SNS i Dveri.

Pristalice SNS i dela opozicije okupili su se predveče pred Skupštinom Srbije u znak podrške štrajkačima, Aleksandru Martinoviću i Sandri Božić, kao i Bošku Obradoviću, od kojih ih deli zaštitna ograda, a jedne od drugih razdvajaju od večeras pripadnici Žandarmerije.

Foto: Tara Radovanović

Srđan Milivojević je, u ime udruženja koje je preuzelo proteste od Inicijative 1 od 5 miliona, pozvao preko društvenih mreža na protest u 20.05 pred skupštinom.

Brojnije su, i glasnije, pristalice SNS, pa “Boško, fašisto” nadjačava druge uzvike.

Osim uzvikivanja parola, situacija je pod kontrolom, nema nikakvih incidenata.

Saobraćaj na bulevaru ispred skupštine je zaustavljen.

Nastavi sa čitanjem

Srbija

Limun, jabuke, sir i jaja – kako je virus korona uticao na cene namirnica?

NS Online

Objavljeno

-

Autor

Foto: Pixabay

Jabuke, limun i pomorandže ovog aprila znatno su bile skuplje nego početkom aprila prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kilogram jabuka prve nedelje aprila prošle godine najčešće je koštao od 30 do 70 dinara, ovog aprila, međutim, kilogram ovog voća u prodavnicama bio je od 70 do 110 dinara, piše Danas.

Limun je početkom proleća 2019. bio između 80 i 150 dinara, da bi mu cena sada skočila na 180 do 300 dinara, naročito pošto je Turska u jeku epidemije zabranila izvoz ovog voća. I pomorandže su prve nedelje aprila bile skuplje po kilogramu za 30 dinara nego lane. Ostale cene, najviše ranog povrća, ali i starog krompira, sira, jaja nisu mnogo oscilirale.

To što je cena voća skočila jasan je znak veće potražnje, kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Keserović.

“Uvek se dešava kada je veća potražnja da cene skaču. Konkretno, u slučaju jabuke cena je veća jer je prošle godine rod jabuke u Poljskoj podbacio. Samim tim, naš izvoz ovog voća, pre svega u Rusiju je porastao, jabuka se sad prodaje po većoj ceni u inostranstvu, a to se oslikava i na cene kod nas”, ističe Keserović.

Veće cene tropskog voća su, napominje, razlog veće potražnje a na to je svakako uticala i trenutna vanredna situacija izazvana virusom korona.

On misli da su se u ovoj situaciji voćari dobro snašli, da su uspeli da dobiju dozvole i odrade sve što je do sada od agrotehničkih mera bilo potrebno.

“Ako kod jabuka i krušaka propustite jedno prskanje, rod propada, ali voćari su se dobro snašli, dosta toga je urađeno naročito zaštita od štetočina i bolesti. Jedini strah koji su imali jeste šta će uraditi sa tim plodovima, ali s obzirom na to da su zelene pijace počele da rade mislim da ni to neće biti problem”, naglašava naš sagovornik.

Trenutna kriza neće mnogo uticati na rod žitarica, smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin. On ne očekuje da će na tržištu doći do velikih promena cena kada se radi o osnovnim životnim namirnicama, poput mesa, sira ili hleba.

“Kriza kao takva neće uticati mnogo, sušna godina je nešto što može da utiče, jer sada kako nema kiše, kukuruz slabo niče. Za same paore ova godina nije ni gora ni bolja od prethodnih. Setva ih malo više košta jer je zemlja suva i teže se obrađuje, za šta im treba malo više goriva”, ističe Galetin.

Pšenica trenutno, kako kaže, solidno izgleda, ali i njoj kao i ostalim poljoprivrednim kulturama treba kiše.

“Očekujem da će cene biti na nivou prošlogodišnjih. Ali, s obzirom na to da se radi o berzanskoj robi, mnogo toga zavisi od svetskog tržišta. Mi sada imamo situaciju da je u svetu pad tražnje, koji dovodi do pada cena, a kod nas je suprotno jer je pojačan izvoz, zbog čega cene idu gore”, napominje Galetin. Kako puno toga zavisi od svetskog tržišta, tako je, ističe, teško bilo šta konkretnije prognozirati, ali on tvrdi da Srbija nema razloga da se puno brine.

“Sve će se preliti na krajnje potrošače, ali Srbija ima stabilne bilanse i čak da dođe do nekih ekstremno vanrednih okolnosti, država bi mogla da zaštiti domaće tržište. Verujem da, ipak, neće doći do velikih promena, naročito u pogledu cena osnovnih životnih namirnica”, ističe Žarko Galetin.

Autor: Danas

Nastavi sa čitanjem

Srbija

LEKARI IZNELI ALARMANTNE BROJKE I PREDVIĐANJA Da li nam u Srbiji preti nova epidemija koja nema veze sa koronom

Blic

Objavljeno

-

Autor

Foto: RAS

U jeku pandemije korona virusa, u nestrpljivom čekanju nove vakcine kao spasonosnog rešenja za bolest koja odnosi stotine hiljade života širom sveta, izgleda da se donekle zaboravilo na druge vakcine – posebnno na onu zbog čijeg smo smanjenog obuhvata vakcinisanja imali epidemiju u skorijoj prošlosti. Reč je naravno o MMR vakcini.

Situacija je ovakva: obuhvat vakcinisane dece MMR vakcinom u prošloj godini iznosio je tek 88 odsto. Kažemo tek, jer je neophodno da 95 odsto populacije bude vakcinisano kako bi se stvorio kolektivni imunitet i kako bismo svi, cela nacija, bili zaštićeni od malih boginja.

Ono što dodatno može da nas zabrine to je odgovor na pitanje – kakav je obuhvat od početka epidemije korona virusa kod nas? Zvaničnih i preciznih podataka za sada nema, ali je izvesno da taj procenat nije u porastu s obzirm da su u tom periodu mnogi odlagali odlazak u domove zdravlje u strahu od korona virusa.

Međutim, činjenica je jedna – sa vakcinacijom se ne sme stati, jer bismo u skorijoj budućnosti mogli da se suočimo sa “zaboravljenim” epidemijama na čelu sa epidemijom malih boginja. Na to je upozorila i epidemiolog prof. dr Darija Kisić Tepavčević.

“Moguće epidemije bolesti opasnih kao i korona virus”

– Beležimo smanjen odziv za vakcinaciju, a redovna vakcinacija ne sme da stane – izričita je epidemiolog i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” Darija Kisić Tepavčević.

– Kada je u pitanju vakcinacija, imamo nedvosmislen stav da ona ne sme da se prekine jer bismo vrlo brzo imali pojavu epidemije bolesti koje su jednako opasne kao i korona virus. Vidimo da jeste u ovom momentu smanjen odziv za vakcinaciju, što jeste za očekivati – rekla je Kisić Tepavčević.

Nije nam prvi put…

Opadajući trend u vakcinaciji nije samo u prethodnim nedeljama koliko je korona virus kod nas. Podaci koje je “Blic” dobio od Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” pokazuju da je u prethodnoj godini taj obuhvat bio manji nego u 2018. godini i iznosi 88 osto. To nije dovoljno.

Godinu u kojoj smo imali epidemiju malih boginja, od koje je u Srbiji preminulo 15 osoba, završili smo sa 81 odsto vakinisanih ukupno u Srbiji, ali tek posle brojnih apela zdravstvene struke. Tokom te godine procenti su u nekim delovima zemlje pali na oko 50! Sledeće godine, svest građana se podigla, pa smo imali obuhvat od 94, 3 odsto, ali opet nedovoljno.

Foto: SHUTTERSTOCK

Ta različitost se ponovo ispoljava. Pojedini pedijatri kažu da se situacija sa vakcinacijom drži dobro, ali drugi svedoče o smanjenoj vakcinaciji. Tako pedijater Doma zdravlja “Čukarica” Dejan Jonev za “Blic” kaže da roditelji dovode svoju decu.

– Oni prvo pozovu telefonom da provere kada mogu doći i da li je termin otkazan. Mi smo dobili uputstva Ministarstva zdravlja da se ne prestaje sa redovnom vakcinacijom i to se za sad, bar u slučaju mojih pacijenata sprovodi redovno – kaže doktor Jonev.

On objašnjava i da se prilikom vakcinacije vodi računa o svim merama zaštitete.

– Svako dete ima svoj termin. Postoji razmak između termina. Roditelji nose maske, drži se distanca i u ordinaciju može ući samo jedan roditelj – ističe ovaj pedijatar i dodaje da su i do sada deca ulazila na poseban ulaz za zdravu decu, pa je ta praksa i sada nastavljena.

Sa druge strane pedijatar Tomislav Stevanović iz Zrenjanina za “Blic” kaže da do njega stižu nešto drugačije informacije.

– Dobili smo preporuku Ministarstva o tome da je potrebna redovna vakcinacija i to je u početku išlo dobro, ali sada stižu informacije da se to donekle promenilo, pa je vakcinacija smanjena. Problem, mislim da nisu sami roditelji, već organizacija domova zdravlja od kojih su pojedini pomerili termine – istakao je doktor Stevanović i dodao da postoje određene nejasnoće o samom procesu, naočito po seoskim domovima zdravlja.

Stevanović za kraj ističe da ako se opadajući trend bude nastavio, nažalost, pribojavamo se teškog scenarija.

– Nezgodno bi bilo da u celoj situaciji sa korona virusom imamo još jedan problem, a to je epidemija malih boginja – zaključuje pedijatar.

“Vakcina štiti zajednicu”

Takav scenario sa malim boginjama, nažalost, nije nam stran.

Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.

Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je “kumovala” intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.

– Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje – objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direktorke “Batuta”.

Da nam se slična situacija ne bi ponovila u budućnosti važno je jedno znati, a što se stalno zaboravlja.

Od 2010. do 2015. godine, zahvaljujući imunizaciji, sprečeno je najmanje 10 miliona smrtnih slučajeva u svetu, a samo tokom 2014. godine umrlo 114.000 ljudi od malih boginja.

– Vakcina štiti pojedinca koji je primi, ali štiti indirektno i zajednicu. Ako je dovoljno visok procenat dece vakcinisan, onda nema kuda zaraza da se širi. Čak i ako neko dođe i donese virus, teško da će nekoga da zarazi. Vakcina je delotvorna i visokobezbedna – rekao je ranije dr sc. med. Srđa Janković, imunolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Autor: Blic.rs

Nastavi sa čitanjem

Facebook

Najčitanije